Подаци о Друштву за српски језик и књижевност у Хрватској
Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској је основано 26.јуна 1998. у Вуковару, гдје му је и сад сједиште. Будући да су се 1995. политичке прилике крајње неповољно промијениле за Србе у Хрватској, требало је наћи неки нови начин борбе против асимилације, којој је српски народ био излаган систематски кроз вијекове.
Зато је Друштво себи поставило задатак да ради на његовању српског језика и књижевности Срба у Хрватској, да се бави проучавањем историје и културе савременог живота српског народа у Хрватској, те представљањем његове културне баштине. Такођер ће се бавити, ради очувања националног идентитета, изучавањем српског језика и ћирилице, те осталим дјелатностима у том смислу.
Друштво се првих 5-6 година бавило организовањем семинара за наставнике српског језика, доводећи најеминентније професоре са факултета из Загреба, Новог Сада и Београда, замјењујући тако обавезе хрватских власти, које су основале Актив наставника српског језика тек 2007., дакле, десет година након преузимања власти. Након тога Друштво се окренуло својој основној дјелатности-издаваштву, па је 2010. издало зборник “Рече ми реч”, у којем су се нашли радови са семинара, према којима су наставници показали посебно интересовање, те радови са осталих подручја важних за културу и живот Срба у Хрватској. У сваком случају, Зборник је тако прављен да га могу читати и имати користи сви друштвени слојеви, од сељака до свеучилишних професора.
Друга књига, “Трепчо, љубави моја!” (2011) је литерарно-мемоарског карактера, која је до сад означена као мит о води, као књига о женама, као историјска књига, као књига у којој се час смијеш час плачеш, итд., а аутор је дефинише као причу о народу који је вијековима живио на подручју данашње Хрватске а онда је механички укинут у цигло два дана.
Обје књиге су веома брзо разграбљене и рашириле се по цијелом свијету.
Друштво ће и даље радити на издавању вриједних књига као свједочанству о свом упорном постојању.