Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској
Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској је основано 26.јуна 1998. у Вуковару, гђе му је и сад сједиште.
Контакт форма
НИКОЛА ТЕСЛА ( 1856 – 1943)
Поводом 159 година рођења
“Године 1976, док сам истраживао у Њујоршкој јавној библиотеци, наишао сам на необичан текст с насловом ПОВРАТАК ГОЛУБИЦЕ, где се тврдило да је постојао човек који није рођен на овој планети, а који је остављен као одојче у хрватским планинама 1856. године. Овај аватар, ког су подигли његови “земаљски родитељи“, дошао је са једином намјером да започне НОВО ДОБА.“
Овако започиње своју књигу о Николи Тесли Марк Џ. Сајфер, Американац, под насловом “ЧАРОБЊАК“ са поднасловом “Биографија једног генија“.
Питаће се шта ради у Друштву за српски језик и књижевност један геније који је човјечанству подарио индукциони мотор, систем преноса електричне енергије, бежичну комуникацију, флуоресцентно и неонско освјетљење, даљинско управљање и роботику ? Ми мислимо да је то зато што је оно, што је он радио, била чиста, заносна поезија, која се до данас исписује и која га је на крају и убила. Јер да је био практични занатлија као Едисон или Маркони који су га поткрадали, био би се обогатио као и они, а не би му његови млади сарадници морали скупљати за станарину!
Кад је он држао предавања о својим открићима, народ је хрпимице долазио и никада сви нијесу могли ући да је не знам колико велика дворана била, него су сједили на степеницама, чак и на улици уза зид зграде. Тако се данас иде на рок концерте!
Марк Сајфер је електроинжењер, а никад није ни чуо за родоначелника тог подручја. Како је то могуће? Али свако знаде да нема те немогуће ствари која се у животу не може десити, па се таква немогућа ствар десила генију, јер је био поета на свом подручју. Потекао из средине у којој је част високо котирала, јер су са обје стране његовог рођења породице биле свештеничке и официрске, није разумио амерички “хумор“:“Ако ми ви ово ријешите, добићете 50.000 долара“, каже му главни Едисонов инжењер, а кад он то ријеши, о испуњењу обећања нема ни спомена. Његошев војвода Драшко би то за венецијанског дужда рекао овако: “ Кад послијед, све оно излиња, ка да ништа ни зборено није“. Срео се са грамзивим америчким капитализмом ( није да је европски био бољи, али је имао неког шлифа) који ће дати новац, јер га има доста, али очекује брз обрт и велику и брзу зараду. То се могло очекивати од Едисона који је изумијевао апарате за домаћинство и забаву, али не и од Тесле, који је у својим лабораторијама хтио да ријеши судбину човјечанства, као што је нпр. бесплатна струја као што је бесплатан и зрак. Зато је и градио чудесни торањ на Long Island-u да би струја могла ићи кроз земљу и да ништа не кошта. Имао је утопијске идеје о истрживачком таленту као божијем дару који не треба да се плаћа.
Јер како, уопште, може да се плати оно што је природа дала једном Софоклу, или Петрарки, или Пушкину?
Сусревши се са оваквим поетским, потпуно некористољубивим ставом према животу, Марка Сајферта је захватила права истраживачка грозница. Ко је био тај човјек, у каквом је окружењу растао, како то да је рађе ишао копати канале, него да својим талентом служи Едисоновој заради, а Едисон сам није имао ни основних знања из технике, математике није познавао, него је плаћао оне који су знали? То је генију било увредљиво. Је ли заиста дошао с друге планете? Како би изгледала наша планета да се он није појавио? А остао потпуно непознат чак и у стручним круговима. Кад је основао властиту компанију, како то да му никад није пало на ум да би неко од сарадника у његовој лабораторији могао да украде неку идеју? А то се управо и десило. Талијански научник Гуљелмо Маркони, који је једно вријеме радио код Тесле, украо је основ Теслиног мотора и “изумио“ радио, те за то добио и Нобелову награду!
Судио се Тесла с њим шест година. Врховни суд Француске као и Њемачке су пресудили у Теслину корист, али је амерички пресудио у корист Марконијеву. Како се то десило? Тако што је Михајло Пупин на суду изјавио да је основни мотор оригиналан. Зашто је свјесно лагао, а заклео се да ће говорити истину? Је л’ се то човјеку тако лако заклети? Настрану то што је Пупин силно помагао Србији у Првом свјетском рату, али је кривоклетсвом оптеретио своју душу до краја живота, а Тесли нанио немјерљиву штету. Да се то није десило, можда би Теслина судбина била друкчија. Али то је оно наше: ко ће коме, ако неће свој своме! А онда шта се једнога дана деси? Један од млађих Теслиних сарадника свједочи: “Пупин је тешко болестан, жели да Вас види. Тесла је неко вријеме стајао укочено као да није сасвим разумио шта сам му рекао, а онда је рекао: “Одлучићу сутра“. Сутрадан смо заиста отишли. Тесла се сагнуо, узео Пупина за руку и рекао: Како си ми, пријатељу мој, а онда су се обојица заплакали, а ја сам затворио врата“.
Загонетка тог чудесног живота и страственог рада на открићима, била је равна навали инспирације код великог умјетника кад једно још не заврши, а већ му у мозак ново сједа, па је човјечанство тако и добило фасцинантна дјела Балзака, Достојевског, Толстоја.
Непосредно послије Теслине смрти 1943. суд је Теслу прогласио проналазачем радија! Нама је то мелем на рану, а како је он живио с том увредом? А тије увреда је било још. Ипак ни истинољубивост није нестала са овог свијета. Широм свијета никнула су разна стручна удружења под његовим именом. У Америци је проглашен за једног од дванаест “апостола“ науке, а Марк Сајфер је након више од десет година истрживања његовог живота и дјела добио докторску титулу, чиме је силно придонио ширењу истине о Тесли.
Данас постоји u САД-у група умјетника и научника занесењака која ће откупити земљиште на Long Islandu и подићи Теслин торањ и направити филм о њему.
Интрвју дат Радио Дунаву 20. јуна 2015.