Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској

Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској је основано 26.јуна 1998. у Вуковару, гђе му је и сад сједиште.

Еугена Кватерника 1
Телефон: +385 32 422 750
Веб страница: www.drustvozasrpskijezik.com

Контакт форма

Toggle Upper
Налазите се овде:  ПочетнаО себи Циљеви и дјелатност 20 ГОДИНА ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У ХРВАТСКОЈ

20 ГОДИНА ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У ХРВАТСКОЈ

 

drustvozasrpskijezik

Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској је основано 26. јуна 1998. у Вуковару. Будући да су се политичке прилике крајње неповољно промијениле за Србе у Хрватској 1995, требало је наћи неки нови начин борбе против асимилације, којој је српски народ био непрестано и систематски излаган кроз вјекове. Зато је Друштво себи поставило задатак да ради на његовању српског језика и књижевности Срба у Хрватској, да се бави проучавањем историје књижевности и културе савременог живота српског народа у Хрватској, те представљањем његове културне баштине. Такођер ће се бавити, ради очувања националног идентитета, изучавањем српског језика и ћирилице, те осталим дјелатностима у том смислу.

Да би ове дјелатности биле плодоносне, Друштво је успоставило одличне везе са истоименим друштвом у Србији, са Матицом српском у Новом Саду, најстаријом организованом српском културном установом, која је бранила Србе од германизације и мађаризације, те са СКД “Просвјета“ из Загреба. Те су нам установе слале своје најбоље професоре да нам држе предавања из српског језика и књижевности, чиме смо, не само проширивали своја знања, него одржавали и морал, а у недостатку средстава, и сами чланови су држали чисто практичка предавања, која су се могла одмах примјењивати у разреду.

ПРИКАЗ НАШИХ СЕМИНАРА

  • Проф. др ДУШАН ИВАНИЋ – Преглед књижевности Срба у Хрватској
  • Проф. др ЉУБОМИР ПОПОВИЋ – Структура реченице
  • Др СЛОБОДАН МИЛЕУСНИЋ – Српски манастири у Хрватској
  • Проф. др ДУШАН РАПО – Преглед дјела Владана Деснице
  • Проф. др. ДУШАН МАРИНКОВИЋ – Млади Иво Андрић, политички чланци
  • Проф. др ЈОВАН ДЕЛИЋ – Дјело Данила Киша
  • Проф. др ДУШАН МАРИНКОВИЋ – Дјело Слободана Селенића
  • Проф. др ЈОВАН ДЕЛИЋ – Хазарски речник Милорада Павића
  • Проф. др МАТЕ ПИЖУРИЦА – Савремени српски језик, актуелна питања
  • Проф. др МИХАЈЛО ПАНТИЋ – Савремена српска поезија
  • ЧЕДОМИР ВИШЊИЋ, СКД “Просвјета“ – Положај српске књиге данас у Хрватској
  • Мр ЉИЉАНА НИКОЛИЋ – Десанка Максимовић: Тражим помиловање, тумачење у настави
  • Проф. др ДУШАН ИВАНИЋ – Први српски устанак и српска књижевност
  • Проф. др ДУШАН МАРИНКОВИЋ – Друштвени и знанствени рад др Станка Кораћа
  • Др ЗОНА МРКАЉ – Легенде и предања у настави
  • Др ДУШАНКА КЛИКОВАЦ – О именичким и глаголским облицима
  • ПЕРО МАТИЋ, проф – Срби и унија у Барањи
  • Мр мед. МИЛОРАД МИШКОВИЋ – Знаменити Срби Осјечани и Сточетрдесетгодишњица Српске читаонице у Осијеку

ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА

  1. Проф. др СВЕТОЗАР ЛИВАДА – 1. Етничко чишћење – озакоњени злочин стољећа
  2. Кордунашки реквијем
  3. Документи о протународном раду и злочинима дијела католичког клера – репринт издање из 1946. Књигу су саставила два млада хрватска комесара и пјесника ЗДЕНКО ШТАМБУК И ЈОЖА ХОРВАТ од чланака из усташке штампе у вријеме НДХ.
  4. Проф. др СВЕТОЗАР ЛИВАДА – Страдања и надања
  5. Проф. др АНТЕ ЛЕШАЈА – Књигоцид – уништавање књига у Хрватској 1990 –их
  6. ХИРОШИ ЈАМАСАКИ ВУКЕЛИЋ – Преводио сам Његоша и српске епске пјесме на јапански

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ
Друштво је започело своју издавачку дјелатност 2010.

    • РЕЧЕ МИ РЕЧ, 2010 – зборник одабраних предавања те самосталних радова

Извадак из рецензије:

“Зборник одражава природу рада Друштва за српски језик и књижевност. Дио одржаних предавања је везан за књижевна питања, дио за језичке теме, а дио се тиче историје Срба у борби против унијаћења послије Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Срећна је замисао да се уврсте и радови ђака: у њима се потврђује живо осјећање за очување властитог идентитета, и не мање, поуздано владање могућности исказа о својим осјећањима свијета и сопствене личности. Тим осјећањима и питањима посвећен је цијели Зборник. У околностима које обиљежавају традицију Срба у Хрватској, то даје основни печат књизи која је пред читаоцем“.

Проф. др Душан Иванић

    • МАРА БЕКИЋ-ВОЈНОВИЋ – Трепчо, љубави моја 2011, II проширено издање 2018.

Извадак из рецензије:

“Овај рукопис, као истинито, дојмљиво литерарно свједочанство заслужује објављивање из просте логике, да се “оно, што није записано, није ни десило“. Оваквих свједочанстава, не само да нема, него ускоро неће бити ни оних, који могу овако изворно свједочити о људима, простору и животу као што Мара Бекић-Војновић приповиједа са лаганом носталгијом, и то језиком којим се некад “диванило“ на сијелу и прелу“. У опису сцена има кочићевско-ћопићеског зановетања, фрцања “шпицнамета“, јер то има сваки сељак, досјетки, смицалица и лаганог, забавног хумора.
Објављивање ће бити част издавачу, ако је склон изворним свједочанствима, из којих се види, шта је учинио грађански рат типа “спаљене земље“ и етничког чишћења“.

Проф. др Светозар Ливада

За књигу су рекли да је то:

  1. историјска књига
  2. књига у којој се час смијеш, час плачеш
  3. kњига о женама
  4. мит о води
  5. готов филмски сценарио
  6. аутор мисли да књига говори о народу који је вјековима живио на просторима данашње Хрватске, а онда је механички укинут у само два дана.

 

  • ДРАГОЉУБ ВОЈНОВИЋ – У ПОДНЕ БИЛО 2013, збирка поезије за дјецу

Извадак из рецензије:

“ Шта има љепше него остарити, а остати заувек дијете? Писати стихове својим унуцима и дјеци из комшилука? У обезљуђеном свијету сачувати чисту душу и гледати око себе очима, које као да гледају први пут. Ова поезија је настала из потребе да се поново успостави потонули свијет, свијет дјетињства, да се у туђем дјетињству препознају инспиративни извори властитог“.

Ђорђе Нешић

Ако ти од лепоте
још нешто треба
и ти и месец
да се разумете
у дну, у крајичку срца
остани заувек помало дете.

Своје књиге смо представљали у Вуковару, Даљу, Осијеку, Карловцу, Загребу и оне су се буквално рашириле по цијелом свијету.